Sa­vjet­nik mi­ni­stra ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja Ser­gej Se­ku­lo­vić oci­je­nio je da u po­stu­pa­nju or­ga­na ko­ji rje­ša­va­ju u uprav­nim po­stup­ci­ma po­sto­je ne­pra­vil­no­sti u ra­du, ali i dis­kri­mi­na­tor­no po­stu­pa­nje. On je na­veo da se ljud­ska pra­va i slo­bo­de mo­gu kr­ši­ti ka­ko otvo­re­no i di­rekt­no, ta­ko i si­stem­ski po­kri­ve­no i sup­til­no, ali, sva­ka­ko, ne i ma­nje pro­ble­ma­tič­no.
– Čak bi se mo­glo re­ći da ne­ri­jet­ko ovaj dru­gi ob­lik gra­đa­ni­ma te­že pa­da. O nje­go­vom uti­ca­ju na ugled dr­ža­ve da i ne go­vo­ri­mo. Na va­še pi­ta­nje od­go­va­ram po­tvrd­no, i u tom smi­slu na­ve­šću dva kon­kret­na pri­mje­ra. Upra­va po­ku­ša­va, i na­ža­lost uspi­je­va, da iza­đe iz okvi­ra svo­je nad­le­žno­sti, da se sta­vi u funk­ci­ju „ne­ga­tiv­nog za­ko­no­dav­ca”, uko­li­ko pro­ci­je­ni da joj od­re­đe­ni za­kon­ski pro­pis ni­je po vo­lji. Pri­rod­no se na­me­će pi­ta­nje: za­što je to ta­ko? Mo­ti­vi mo­gu bi­ti raz­li­či­ti: od onih da se šti­ti bu­džet od pre­ve­li­kih iz­da­ta­ka, do po­tre­be da se uvo­đe­njem prav­ne ne­si­gur­no­sti, či­ne­ći za­vi­snim gra­đa­ne od dis­kre­ci­o­nih pro­cje­na, isti dr­že u sta­nju ne­iz­vjest­no­sti i ta­ko uti­če ne nji­ho­vu vo­lju i opre­dje­lje­nje. Da­kle, ra­znim pra­vil­ni­ci­ma, upu­tstvi­ma za ostva­ri­va­nje pra­va, od­lu­ka­ma o kri­te­ri­ju­mi­ma i slič­no, po­stu­pa se ne­za­ko­ni­to i dis­kri­mi­na­tiv­no – ka­zao je Se­ku­lo­vić.
Na pi­ta­nje na šta kon­kret­no mi­sli, Se­ku­lo­vić na­vo­di pri­mjer dis­kri­mi­na­ci­je po osno­vu sta­ro­sti že­na ko­je su ro­di­le tro­je ili vi­še dje­ce.
– Ko­me je mo­glo da pad­ne na pa­met da se maj­ka­ma sa tro­je dje­ce, ko­je su pro­ve­le na bi­rou ra­da po­tre­ban broj go­di­na, us­kra­ti pra­vo na na­dok­na­du, sa­mo za­to što su na­vr­ši­le 67 go­di­na ži­vo­ta?! Nji­ho­vo ski­da­nje sa evi­den­ci­je Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje ima pot­pu­no dru­gu svr­hu i le­gi­ti­man cilj ko­ji je ve­zan za rad­nu ak­tiv­nost, a tre­ti­ra­nje kao da ni­ka­da ni­su bi­le na evi­den­ci­ji za­to što su bri­sa­ne, i kroz to one­mo­gu­ća­va­nje sti­ca­nja pra­va, ni­je ni­šta dru­go do dis­kri­mi­na­ci­ja po osno­vu sta­ro­sne do­bi. Dru­gi pri­mjer od­no­si se na obe­smi­šlja­va­nje od­red­be o upla­ti do­pri­no­sa od Fon­da ra­da ra­di ostva­re­nja pra­va na pen­zi­ju. Tu­ma­če­nje ko­je ide u prav­cu da se če­ka za­vr­še­tak po­stup­ka pro­da­je ste­ča­jne ma­se, umje­sto auto­mat­skog pre­u­zi­ma­nja oba­ve­ze od stra­ne dr­ža­ve, ko­ja stu­pa u pra­va ko­ri­sni­ka pre­ma ste­čaj­noj ma­si, pred­sta­vlja svo­đe­nje ja­sne nor­me na pu­ku fa­sa­du. Po­sle­dič­no to­me, ustav­no od­re­đe­nje da je Cr­na Go­ra dr­ža­va so­ci­jal­ne prav­de do­vo­di se do ni­voa ap­sur­da – ka­že on.M.S.